A Dog Blasted by the Hunters

JAVNOSTI SRBIJE  NA   ZNANJE ,

pred usvajanje  Nacrta Zakona o dobrobiti životinja, čiji autori  smatraju da divlje  nisu životinje – što mnogo govori o specifičnoj težini  ovih autora .

U časopisu Caffe Vojvodina , februara 2009. piše  u članku sa naslovom BRINU O DIVLJAČI I ŽIVOTNOJ SREDINI  ,da  je u  Novim Kozarcima, kraj Kikinde , osnovan  Lorist hunting klub .

Ispod nekoliko redova  teksta krcatog narcisoidnim licemerjem ,  uslikala  se   grupa  naoružanih  polupijanih civila , nekrofila  nepoznatog psihološkog profila , opasna  paravojna  formacija ,koja  je uverena da je osnivanjem  svog kluba , postala  kompetentni , stručni  zaštitnik prirode , uprkos kontradikciji koju  vrišteći nameće , svakom  oku  s normalnom umom ,  bizarnost slike   desetine  malih  bespomoćnih  ,osećajnih bića  koji  leže kao biseri ispred njihovih  smrdljivih nogu ,  koje su ovi  samozvani “naučnici”

“ladno pokokali ”  brinući o  njima  i o životnoj sredini –  na  “naučnoj bazi” .

Perverzni civili  mekih falusa  , s neskladom izmedju libida i potencije ,delimično i zbog  hroničnog  viška alkohola u krvi , umesto da su u čekaonicama  dobrih psihijatara ,  planiraju  razmestiti  žive mete po našim šumama – pominju krupnu  “trofejnu” divljač  –  svoj  “naučni” način zaštite  životne sredine ,što znači  da  ova ubijanja više  nisu  sport nego  “nauka  i zaštita životne sredine” .

Da nije  leševa , ova  bi sprdačina  bila komična , ovako je sramotna .

Hitno  je potrebno razoružati paravojne  formacije koje  grubo bazaju  i gmižu  po našoj životnoj sredini ,kvareći  njen savršen sklad , pod lažnom parolom da  je štite.

Pogledajte visokoumne “naučničke” face , koje  naprosto zrače “produhovljenošću”,  te slonove u staklenoj radnji – oni imaju nabijene puške u rukama, opasni su, razoružajte ih , gospodo – prošlo je njihovo vreme.

“Svemu ima vreme i svakom poslu pod nebom ima vreme “, , oni su sramotni rudiment  ,  gnojavi čir na dupetu  civilizacije  trećeg milenijuma, potrebni su im : lečenje  i prekvalifikacija –  mogli bi da pletu čarape , da prave drvene suvenire , neguju seoski turizam , igraju šah  sa  unucima ili  decom, i  umesto   što  njihove dečje ruke umaču  u  tudju krv , morali bi ih naučiti , nakon što njih to neko nauči,  kako se poštuje tudji život ,jer je jednako važan  kao i njihov , bez obzira na  pripadnost vrsti ili “imovnu kartu” .

Zašto bi Srbija  i dalje bila   skladište za  odlaganje opasnog otpada zapadne civilizacije – zašto bi perverzni tipovi dolazili pod  imenom:  lovni turisti  , iz Holandije  gde im  je zabranjeno da narušavaju  sklad prirode, da ga u Srbiji  plativši Radojici i Milojici  ruše  do mile volje.

Nema tih eura kojima se može platiti  očuvanje harmonije  biodiverziteta , u čijoj  nemerljivoj lepoti  imamo pravo pogledom svi uživati i niko  nema pravo  rušiti naše dostojanstvo , gazeći naše nacionalno blago .

Lovci , bez kluba i sa klubom, istrebili su  već mnoge životinjske vrste, organizuju  hajke  kojima  izbezumljuju i ubijaju i  to malo preostalih  , uVojvodini čak zakonom zaštićenih  vukova, izbezumljuju gradjane  čija prava time  grubo gaze , ubijaju im pse i mačke  na pragu njihovih kuća, a ubijaju nekada i  njih  ili se medjusobno obračunavaju , nekrofili  koji  prenose ovu “strast” za lešinama i na  svoju (?) decu .

Naše je ustavno pravo – a zakoni moraju  biti  u skladu s Ustavom , –  stvarno očuvanje , a ne puckaranje  po našoj životnoj sredini .

Kakav je to  turizam  u kojem  perverzni  frustrirani  Holandjanin -tkz. turista   dodje puckarati po našim šumama , jer  kod kuće  ne sme ni pomisliti na to , a ovde plati Radojici i Milojici , pa sme, jer Radojica i Milojica daju ušur  državi , koja  bi morala po Ustavu štititi  prava SVIH  gradjana  , a ne samo  ovih koji joj plate ušur , pa im onda ona  pokloni  šume da u njima pucaraju .Što ne sme  u svojoj , nastrani Holandjanin  ne bi smeo raditi ni u tudjoj kući , ma koliko platio Radojici i Milojici , jer  svi se pitamo – tako nalaže Ustav.

Prava i slobode  jednih   gradjana   Republike Srbije mogu biti ograničena samo istim pravima i slobodama svih drugih  gradjana , bez  snobovskih izuzetaka ,kao što je ovaj o kojem možete čitati  dole u pismu  kojim nam se obratio jedan od gradjana Srbije , čija su ustavna prava grubo zgažena  .

“Vreme  je da mi kormilarimo prema zvezdama, a ne prema svetlima svakog plovećeg broda”.-Cordell Hull

Prijatelj -EPAR/OIPA član /Alijansa za prava životinja/OIPA Serbia

www.epar.org.rs

https://serbiananimalsvoice.wordpress.com/